Preduzetništvo u 30im
Šta je ono što Vam ne kažu kada se odlučite za preduzetništvo u 30im? Kroz koje psihičke faze ste prolazili ili još uvek prolazite prilikom planiranja da ideju pretvorite u delo? Ovo je kratka priča o samo jednom od mnogih pozitivnih faktora koji su meni pomogli da “presečem”.
Očekivanja i realnost:
“Nikada u svojih trideset godina ništa nisam dobila na gotovo.”- Ovo je jedna od onih otrcanih fraza za koje u detinjstvu nismo ni pomišljali da ćemo jednog dana izgovoriti i početi da ličimo na svoje roditelje.
Pa, eto, desilo se.
Za sve ono što sam želela da postignem, morala sam pošteno da se potrudim i da prođem kroz čitav proces koji je ostvarenje cilja zahtevalo od mene. Čak i na fakultetu, svaku ocenu koju sam dobila, dobila sam isključivo na znanje kompletnog gradiva jer je izlazak na ispit i dobijanje BAŠ ONOG pitanja koje najbolje znam za mene bilo misaona imenica, zapravo rečenica.
Tako je bilo i sa odabirom karijere, danonoćnim traganjem za poslom koji zahteva 30 godina iskustva, 25 godina starosti i 50 stručnih veština, a kasnije i dokazivanjem u istom.
Međutim, ovo nije jedan od onih tekstova gde neko očekuje empatiju i vapi za nepotrebnom pažnjom i vremenom.
Ono što želim da naglasim je da sve to vredi, da nas jača i da sam danas zahvalna tom trnovitom putu, jer je svako ponavljanje neke radnje za mene bilo nova i bolja lekcija.
Eksterni uticaji:
Dakle, zašto ovaj tekst?
Zato što sam na svom karijernom putu u svojim tridesetim poželela, nasuprot mišljenjima onih sigurnost, porodica, fiksno radno vreme-žena, da pokrenem svoj biznis.
Nemojte me shvatiti pogrešno, i ja težim ka svim tim vrednostima, ali i ka ispunjenju svog karijernog puta.
Naravno, ni on nije lak, zapravo, da se ne šalimo, poprilično je klizav, krivudav i prepun dvosmislenih znakova. U čitavom tom haosu i komešanju emocija, tuđih saveta, sumnje u sebe i u svoje sposobnosti, baš u onom trenutku kada sam pomislila da sve to nije dovoljno vredno i da treba odustati, naletela sam na drugačiji znak.
Kao što sam rekla, nikada ništa nisam dobila, nikakvu lutriju, nikakvu nagradu, pa me isto tako uz sve moje nesigurnosti nije ništa ni koštalo da ga sledim.
Neočekivani obrt:
Naime, na jednoj od društvenih mreža naletela sam na neku vrstu obuke za mlade žene preduzetnice i to baš u onim što bi naše mudre žene rekle “krucijalnim” tridesetim godinama. Bilo je besplatnog karaktera i organizovale su ga velike državne institucije i organizacije IPMA i Privredna Komora Srbije. U tom trenutku nisam imala ni trunku samopouzdanja i smatrala sam se manje uspešnom osobom od tih direktorki i iskusnih preduzetnica koje će se prijaviti, pa sam se nekako sa svešću da ću biti odbijena i prijavila. Ali hajde da presečemo onaj momenat lažnog iznenađenja i pređemo na stvar.
Da, bila sam odabrana da uđem u prvi krug te obuke, ali ono što je za mene bilo neočekivano, ušao je i moj projektni predlog “Business potrčko” u drugi, a zatim se nastavilo i dalje, i evo mene, novoosnovane preduzetnice koja u rukama drži svoju prvu pravu nagradu koja potiče moju rečenicu sa početka teksta.
Šta je pisac hteo da kaže?
- Nemojte slušati druge, možda naša zemlja jeste mala i neorganizovana, ali još uvek postoje fantastične organizacije koje se trude da pruže podršku osobama kao što smo mi, koje žele da krenu ali nemaju hrabrosti i potreban im je vetar u leđa.
- Ne, niste previše mladi i neiskusni da uđete u preduzetništvo u 30im, ali niste ni previše “stari” da to radite u 50im.
- Bitno je da Vi verujete u ono što smislite, da kreirate svaki svoj projekat prema onome što VAS vodi, a ne prema onome što mislite da je društvu neophodno.
- I nemojte se plašiti neuspeha, jer, zapamtite, sve je to deo jedne velike škole, i svako počinjanje od početka je ponavljanje, utvrđivanje i obogaćivanje starog gradiva, a samim tim i građenje vaše ličnosti.