Previše ljudi dugo čeka dok ne dođe do dijagnoze, malo je edukacije na temu kako preventivno naučiti da se borimo sa rizicima oko anksioznosti i depresije.
Intervju sa Milenom Bratičević – konsultantkinjom i predavačem za mentalno zdravlje i psihološku bezbednost
Sa Milenom Bratičević, dr integralnog zdravlja i preduzetnicom i vlasnicom kompanije Nondual Perspectives, upoznali smo se na jednom od nedavnih događaja čiji je cilj umrežavanje i povezivanje ljudi iz različitih poslovnih sfera. Milena živi u Kanadi i predaje sopstvene programe za mentalno zdravlje i psihološku bezbednost na Univerzitetu u Torontu. Često dolazi u Srbiju i redovno piše za magazin Sensa. Milenin rad u osnovi ima preventivan pristup mentalnom zdravlju kroz edukaciju, seminare i iskustvene radionice za kompanije i organizacije. Ovaj pristup doprinosi promeni paradigme sa nivoa dijagnoze i tretmana na nivo prevencije i rane intervencije za učestala mentalna oboljenja kao sto su anksioznost, depresija i sagorevanje na poslu. Milena je radila sa mnogim internacionalnim kompanijama kao sto su Price Waterhouse Coopers, MCAP, First Capital, kao i organizacijama za bezbednost na poslu, asocijacijom za zdravlje građana Ontarija i asocijacijom za socijalne radnike. Ova tema nam je bila vrlo inspirativna pa smo s Milenom razgovarali o tome šta je psihološka bezbednost, kako da prepoznamo da li radimo u zdravom poslovnom okruženju i šta je nju pokrenulo i održalo na preduzetničkom putu.
Koliko svetska dešavanja i spoljašnje okolnosti mogu da utiču na naše unutrašnje stanje i da li se to odražava na našu uspešnost na poslu? Kako da ojačamo um i budemo otporni na sve što se dešava oko nas, ne samo kada je u pitanju globalna situacija, već i naše uže okruženje – poslovno, ali i sva ostala?
MB: Naravno da spoljašnje okolnosti mogu da utiču na naše unutrašnje stanje, samo je pitanje u kolikoj meri mi to dozvoljavamo. U vreme velikih neizvesnosti i negativnih spoljašnjih uticaja vrlo je važno da razvijemo unutrašnji centar kontrole, sto će pojačati nasu moć da utičemo na kvalitet našeg života. Ovo mora svesno da se radi, da bi se smanjio negativni uticaj spoljašnjih okolnosti. Mi ne možemo da utičemo na mnoge stvari koje se dešavaju oko nas ali možemo da utičemo na naš odnos prema njima. Možemo da ojačamo um time sto ćemo razviti orijentaciju na proces – tada postajemo više svesni da smo mi, kao i sve oko nas, deo nekog procesa ka evoluciji našeg ličnog i kolektivnog bića. Tada bolje uviđamo šta nam je sve dostupno dok prolazimo kroz taj proces i da ništa nije fiksirano, da stalno možemo da rastemo i stičemo nove sposobnosti koje nam mogu pomoći da prevaziđemo teške okolnosti i da doprinesemo stvaranju novih rešenja. Osim orijentacije na proces, važno je biti optimista i razviti pozitivnu dispoziciju. Pozitivan stav će nam pomoći da imamo eksponencijalno veći pristup novim idejama i znatno poboljšati mogućnost saradnje i stvaranja kvalitetnih, podržavajućih međuljudskih odnosa. Ta sposobnost saradnje na visokom nivou je upravo najvažniji atribut u vreme velikih neizvesnosti i promena.
Da li se anksioznost i depresija češće javljaju kod ljudi koji rade u većim firmama, korporacijama, nego kod frilensera, preduzetnika ili onih koji vode svoje male biznise?
MB: Istraživanja ukazuju da su preduzetnici tri puta više izloženi riziku za razvijanje učestalih mentalnih poremećaja kao što su anksioznost i depresija. To je zbog toga što preduzetnici brinu o stvarima kao što su unošenje prihoda, retencija zaposlenih, stvaranje kompetetivnih produkata, održavanje firme i stalna inovacija. Vrlo je važno da preduzetnici znaju da su pod velikim rizikom i da uspostave način života i razmišljanja koji će biti zdrav i održiv. Ovo podrazumeva redovno obnavljanje energije na fizičkom, mentalnom, emotivnom i duhovnom nivou.
Ljudi koji rade u većim firmama imaju drugu vrstu razloga za anksioznost i depresiju, kao što su manjak kontrole nad svojim vremenom, neslaganje sa menadžerom i čest osećaj da njihov rad nije u skladu sa njihovim prioritetima. Jako je važno da imaju dobru komunikaciju sa ljudima na poslu i da mogu da iskazžu svoju kreativnost, kao i da imaju sklad između ličnih prioriteta i prioriteta firme.
Nakon pandemije, rad od kuće je postao uobičajena praksa za mnoge zaposlene. Da li je to povoljno uticalo na mentalno zdravlje zaposlenih? Kako Vi vidite to što se sve češće govori o skraćivanju radne nedelje na 4 dana, a sve više firmi ulaže u tim bildinge, usavršavanje zaposlenih..? Da li to govori da su kompanije počele značajnije da brinu o zadovoljstvu zaposlenih i da li je to dovoljno?
MB: Mislim da je povećana fleksibilnost dobra stvar koja pomaže da zaposleni mogu bolje da balansiraju privatni i profesionalni život. Istraživanja pokazuju da su mnogi ljudi zadovoljni sa opcijom rada od kuće, ali je oko 25% zaposlenih prijavilo da je to imalo negativne efekte na njihovu produktivnost i život. Veliki je efekat socijalne izolacije na psiho-fizičko zdravlje ukoliko ljudi nemaju sa kim da porazgovaraju i provode ceo dan u četiri zida. Često čujem od ljudi da im se nigde ne ide i da nemaju volje da izađu u društvo. To je upravo zato što se nervni sistem odvikao od društvenog kontakta. Vazno je da imamo svest o tome kako je izolacija negativno uticala na nas i da svesno pomognemo sebi da izađemo iz učestalih rutina. To će u početku biti teško i moraćemo da se potrudimo da izađemo iz zone komfora da bi ostvarili optimalni nivo saradnje na poslu i da bi ponovo uživali u druženju sa ljudima.
Definitivno primećujem da firme sve vise ulažu u radnike, čak sam primetila da se stvaraju novi departmani za “People and Culture”, koji su odgovorni za ljude i stvaranje optimalne, podržavajuće kulture u kompanijama. Mislim da je usled pandemije jasno da su ljudski resursi najvažnija stvar u svakoj kompaniji i da mora da se promeni način rada. Važno je da se poboljšaju međuljudski odnosi u kolektivu da bismo sarađivali na najvisem nivou i uspeli da rešimo probleme na duže staze.
Bavite se psihološkom bezbednošću na poslu. Kako biste to definisali, kako da procenimo da li smo dovoljno bezbedni u svom radnom okruženju?
MB: Psihološka bezbednost na poslu podrazumeva da se osećamo bezbedno da izrazimo svoje mišljenje i ideje bez straha da ćemo biti kažnjeni, da možemo da preuzmemo određeni nivo rizika u međuljudskim odnosima. Možemo da procenimo koliko smo bezbedni u radnom okruženju ako sagledamo koliko možemo slobodno da se izrazimo bez straha, da li možemo da damo feedback saradnicima ili primimo kritiku, kao i da li se ljudi uvažavaju iako imaju različito mišljenje. U psihološko bezbednoj atmosfeti mi ne pravimo pretpostavku da drugi ljudi misle isto kao mi, naprotiv – mi očekujemo da će ljudi misliti drugačije i želimo da saznamo šta misle da bismo zajedno napredovali.
Koliko emotivna stabilnost zaista utiče na povećanu produktivnost i kreativnost? Može li stres ipak nekad da nas pokrene da brže i uspešnije završimo zadatke koji su pred nama?
MB: Emotivna stabilnost je jako važna na radnom mestu, kao i u privatnom životu. Ukoliko imamo intenzivne negative emocije mi gubimo dosta energije, a energija je nasa sposobnost za rad bez koje ne možemo da budemo kreativni. Određeni nivo izazova je poželjan, mi naravno ne želimo da nam bude dosadno. Međutim, ako na izazove gledamo kao na nešto što može da se osvoji i prevaziđe – tada je stres pozitivne prirode. Ukoliko mi u startu znamo da je nemoguće da završimo posao u roku ili da ćemo imati nepremostive konflikte na poslu, mi ćemo gubiti energiju, što može da dovede do psiho-fizičkih oboljenja. Veština emotivne regulacije može da nam pomogne da koristimo naše emocije kao alate za stvaranje optimalnih reakcija. Dobro je takođe da se zapitamo “Kakvi želimo da budemo na poslu? Kako želimo da pristupamo izazovnim situacijama? Kako želimo da se odnosimo prema kolegama?” Važno je da svesno odlučimo i stvorimo jasnu sliku o tome kako se postavljamo u odnosu na rad i naše okruženje, da bismo izbegli situacije gde reagujemo u afektu.
Bonus: Intervju: Dipak Čopra i Milena Braticevic: Nedualnost i mentalno zdravlje
Non-Duality and Mental Wellbeing – Deepak Chopra & Milena Braticevic – YouTube
Koliko su kompanije otvorene za ovakav vid rada i ulaganje u svoje zaposlene? Kako reaguju na Vaše radionice, ima li skepticizma na početku?
MB: Kada sam počela da dajem radionice pre 3 godine često bi bilo malo skepticizma na početku radionica. Ovo je zato što su obično programi na temu mentalnog zdravlja površni i ne ulaze u suštinu problema. Usled toga ljudi budu nervozni i mogu gledati na programe kao gubljenje vremena. Međutim, učesnici bi vrlo brzo primetili da je sadržaj koristan i baziran na proverenoj nauci. Sada, pogotovu usled pandemije, sve više kompanija vidi značaj mojih radionica i zaposleni su zahvalni što imaju pristup programima koji ne zahtevaju dijagnozu.
Kao preduzetnica, šta smatrate da mogu biti najveći izazovi za žene koje razmišljaju da započnu svoj posao i upuste se u slične poduhvate?
MB: Mislim da je najveći izazov napraviti odluku da se u to upustimo. U mom slučaju, morala sam svesno da se preispitam i odlučim da li sam spremna da krenem u preduzetničke vode. Znala sam da bi zahtevalo dosta vremena i energije ali sam osetila da je to moj put. Sa ovakvom vrstom odluke ne možemo “da smo između”. Moramo da odlučimo da se upustimo u to. Međutim, ako gledamo na taj poduhvat kao proces stvaranja, vidimo da ne može sve da se dogodi odmah i krenemo polako da se razvijamo korak po korak. Naravno, treba nam podrška ljudi oko nas, partnera, porodice, prijatelja. Ja sam sa svima pričala o tome šta radim i to mi je davalo puno korisnih informacija da se usmerim na pravi način. Nekada nemate definisanu ideju kako napred, ali priča sa prijateljem može da vas usmeri na neki način. Uglavnom, mislim da ako smo mi načisto da je to ono čime želimo da se bavimo, sve ostalo polako krene.
Kako ste se Vi ohrabrili za rad u ovoj oblasti i šta je ono što Vas motiviše da u njoj ostanete?
MB: Moje lično iskustvo sa depresijom mi je ukazalo na to da postoji problem prevencije koji treba da se reši. Previše ljudi dugo čeka dok ne dođe do dijagnoze, malo je edukacije na temu kako preventivno naučiti da se borimo sa rizicima oko anksioznosti i depresije. Znala sam da su potrebni dobri programi koji će biti pristupačni i praktični. Najviše me motiviše to što vidim koliko ima koristi od mojih programa i da ljudi u njima uživaju. Takpđe me motiviše i to što znam da treba puno posla da se odradi u ovoj oblasti da bi se stvari dovele na nivo gde će većina ljudi imati pristup ovoj vrsti edukacije.
Imate li savet za buduće a i sadašnje preduzetnice kako i gde da pronađu svoje klijente? Koja je Vaša tajna?
MB: Ja zaista verujem u povezivanje sa ljudima kao najbitniji aspekt preduzetništva. Ako se povežem sa par ljudi koji razumeju tematiku i potrebu za mojim programima, mi možemo puno toga da uradimo zajedno. Tajna je da se pronađu pravi ljudi sa kojima može zaista da se sarađuje na najvišem nivou. Ja koristim LinkedIn da kontaktiram ljude koji se bave ljudskim resursima i obavestim ih o mojim programima. Onda verujem da će se odazvati upravo oni kojima su moji programi najviše potrebni.